Neki dan sam skuzila da u ducanu radi jedan stariji gospodin, beogradjanin, koji si je dao na zadatak da nauci pokoju nasku rijec neke mladice iz naseg radnog okruzenja. Jasen je Kree-a naucio vec jednu -dve proste ali nikad nije na odmet znati koju vise...ulazim ja tako u skladiste i odjednom cujem nekog kako vice: uuuuu za***anoo....pi**ka....., okrenem se a ono njih troje stoje poredani ko skolarci, uza zid i ponavljaju i uce. Pitam ja, sta je to, da sta nemaju sta za raditi a oni meni ko iz topa: To nas je Nidja naucio!! Ja kazem: pa dobar vam je naglasak momci, dobro vam ide, samo vi nastavite... prodjem dalje a stari Nidja se smijulji sebi u bradu i kaze: sto ce, pacici, kad vec nece da nosaju stvari po radnji pa onda cu da ih ja malo vaspitam!
Danas je iskrsnula prilika za moju malenkost da se raspistoljim s mojim talijanskim ( cijela recenica bi trebala ici pod navodne znake ) jer je jedna polish cura zivjela 10 godina u Italiji i ide joj puno bolje od engleskog pa smo si parlale na talijansko engleskom jedno sat vremena ( uz rad naravno, dok smo pripremale panine ). Ja mislim da ona vise nikad nece inzistirati na talijanskom jeziku sa mnom....ne znam je li to dobro ili lose.
Kasnije nam se pojavila hrpica vatrogasaca na marendi ( mladih, zgodnih i uniformiranih ) te smo sve odjednom propricale sa britanskim naglaskom a oni su nama zahvaljivali sa "grazie".
Na kraju dana smo dosli doma i narucili chajniz veceru.
Dakle kuca - posao - birtija stil. Samo izbacite birtiju iz formule. Za sad. :D
No comments:
Post a Comment